Сваки грађанин одлуком да купи домаћи производ, у суштини доноси одлуку подршке отварању нових радних мјеста и одлуку да постојећа радна мјеста учини сигурнијим и боље плаћеним, одлуку да унаприједи конкурентност домаћих производа и, коначно, то је и одлука за раст сопствене куповне моћи, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић у интервјуу за Дневне новине и специјални додатак „Купујмо домаће“.

1. Шта очекујете од реализације Програма промоције домаћих производа и услуга, који покрећете у сарадњи са Министарством економије и Привредном комором?

Очекујемо боље разумијевање значаја куповине домаћих производа. Сваки грађанин одлуком да купи домаћи производ, у суштини доноси одлуку подршке отварању нових радних мјеста и одлуку да постојећа радна мјеста учини сигурнијим и боље плаћеним, одлуку да унаприједи конкурентност домаћих производа и, коначно, то је и одлука за раст сопствене куповне моћи. Истовремено одлука за куповину домаћег производа је и одлука за више средстава за боље образовање, здравство, културу, спорт, социјалну бригу.

Овај пројекат је израз партнерства прије свега вриједних произвођача и одговорних представника сектора трговине, уз учешће и подршку Владе и ресорних министарстава и Привредне коморе.
Много је посла и обавеза за све.

Сектор производње мора да подигне обим производње, како би се обезбиједио континуитет понуде, да обезбиједи тражени квалитет, савремени маркетинг и, свакако, цјеновну конкурентност. Таквих већ сада у Црној Гори има значајан број, као и бројних других који су на путу достизања ових циљева. Овај програм промоције треба да побољша њихову видљивост и скрене пажњу потрошача.

Охрабрујућа порука је да су партнери у овом пројекту шест великих трговинских ланаца. То доживљавам као више него јасну поруку партнерства са произвођачима, поруку разумијевања потреба савременог потрошача који све више тражи производ: високог квалитета, здравствене безбједности, доброг споја традиције и савремене технологије, производ коме је пут од њиве или фарме до трпезе јако кратак. А такви су, управо, наши домаћи производи.

Очекујем да ће се овај пројекат развијати у правцу укључивања сектора туризма. Сигуран сам да ћемо и од тог сектора имати позитиван одговор и приступ, јер ће повећати атрактивност и препознатљивост своје понуде кроз већу укљученост домаћих, органских, аутохтоних производа и гастрономских специјалитета.

Свакако, улога Владе је важна у креирању повољног пословног амбијента, у подстицању свих ових сектора, у елиминисању свих појавних облика нелојалне конкуренције: дампинга, прекомјерног увоза, сиве економије или било којег другог вида нефер трговине.
Мислим да смо у Црној Гори већ увелико превазишли дуготрају��и комплекс инфериорности, као наслеђе прошлости. Стасале су већ генерације вриједних и самопоузданих предузетника који су се доказали у свим овим секторима, освојили најзахтјевније стандарде и постали регионални и шири примјер успјешног пословања.

2. До сада су ознаком квалитета заштићена два црногорска производа. Када се може очекивати усвајање одлука за још производа и којих?

Да, заштитили смо два производа - "Пљеваљски сир" ознаком поријекла и "Његушку пршуту" географском ознаком. У процедури заштите су тренутно још два производа: "црногорска говеђа пршута" и "црногорска стеља".

Уз интензивну едукативну кампању и техничку помоћ Министарства пољопривреде групе произвођача ових производа су препознале значај заштите производа, која тим производима даје додату вриједност. То је пут којим се препознатљивим домаћим производима даје значајно боља тржишна вриједност, а већа зарада домаћинима који их производе. Додатно, побољшава се препознатљивост подручја на коме се производи заштићени производ. То је та веза која се може валоризовати кроз туризам. Није то ништа ново, сви ти бенефити имају утемељење у искуству европских земаља, које су системе заштите своје традиције у производњи хране стварале вјековима, а све са циљем да у процесу глобализације тржишта очувају свој идентитет, знања и вјештине, традицију, крајолик који даје посебност и квалитет производу.

Управо с циљем да што више црногорских производа буде на мапи ЕУ заштићених производа, када постанемо чланица, радимо интензивно на припреми других група произвођача, свих производа које имају потенцијал за заштиту, као што су маслиново уље, мед, колашински лиснати сир, вино, лозова ракија и други.

3. Како поправити спољнотрговински биланс и подићи конкурентност домаће производње?

Смањење спољнотрговинског дефицита у сектору пољопривреде је наш дугорочни циљ, на чему предано радимо и вјерујемо да резултати неће изостати.
Инвестиције у сектору пољопривреде које се реализују и увећавају из године у годину, допринијеће модернизацији пољопривредне производње и прераде, бољем и рентабилнијем коришћењу расположивих ресурса, повећању квалитета пољопривредних производа. То ће нашим произвођачима, између осталог, омогућити раст конкурентности, како на домаћем тржишту, тако и на регионалним и ширим тржиштима, посебно великом европском коме стремимо као будућа чланица.

Бољи пласман домаћих производа на нашем тржишту, свакако је приоритет који желимо да остваримо кроз овај пројекат. Радимо на стварању услова да домаћи производ буде присутан, видљив, доступан потрошачима – како нашим грађанима, тако и туристима. То ће допринијети смањењу спољнотрговинског дефицита. То је одговорност свих нас у Црној Гори – Владе, локалних самоуправа, привреде, грађана, цивилног сектора и медија.

4. Колико би удруживање црногорских произвођача допринијело бољем пласману њихових производа на тржишту?

Имајући у виду величину и структуру наших газдинстава јасно је да удруживање представља кључ њиховог јачања и бољег позиционирања на тржишту.

У пракси земаља са развијеном пољопривредном производњом, потврђене су бројне предности удруживања. Осим што могу удружити понуду и самим тим створити бољу позицију у преговорима са откупљивачима, значајно могу смањити трошкове производње, кроз заједничке инвестиције, коришћење опреме, складишних простора, механизације и друго. Додатно, удружени пољопривредници ће бити јачи и у својим захтјевима и порукама према држави. То нам је потребно – јаки пољопривредни произвођачи, информисани, едуковани, организовани, како би партнерски и заједно још успјешније радили на унапређењу своје производње и позиције на тржишту.

Дакле, бенефити од удруживања су извјесни. На произвођачима је да их препознају.

5. У којој мјери произвођачи користе подршку коју обезбјеђујете кроз Агробуџет и колико им она помаже у бољем позиционирању на тржишту?

Реализација мјера и пројеката подршке током протеклих година показале су велику заинтересованост пољопривредника за подршку. Потрудили смо се да са кампањом информисања у директном контакту на терену дођемо до сваке општине, као и бројних мјесних заједница – до сваког пољопривредника који може бити корисник средстава подршке. Настављамо тако и када је ријеч о овогодишњем Агробуџету и првом јавном позиву за ИПАРД средства подршке. Препуне сале на презентацијама потврда су интересовања и жеље пољопривредника да добију подршку, показатељ да вриједни домаћини препознају шансу за развој својих газдинстава, и остваривање већих прихода за себе и своју породицу. Увјерен сам и да је све већ интересовање показатељ да је Влада, ослушкујући потребе произвођача, али и европског пута црногорске пољопривреде, направила добар потез увођењем новина и креирањем нових мјера подршке, додатном бригом за младе пољопривреднике, уз значајно повећан износ Агробуџета. Смањивањем критеријума за подршку ширимо обухват корисника. Уз све активности на плану подршке ширењу производње, увођењу стандарда, побољшању квалитета, али и усаглашавања са стандардима безбједности хране, очекујемо да ће резултати аграрне политике омогућити да имамо знатно више произвођача који ће бити способни да домаћим маркетима, потрошачима и туристима понуде квалитетан и конкурентан производ. Овом кампањом, очекујемо да ће им значајно помоћи и у дијелу бољег пласмана.

Специјални додатак можете преузети ОВДЈЕ.